Ćakula z Sandijen
- prven mićen komandantun Podmlatka Halubajskeh zvončari
Napisala: Nina Dukić
Izvor: Glasnik općine Viškovo
Ćakulala san z Sandijen, danas poznaten mićen zvončarsken kapoton. Naš marčejski mladićac postal je kapo z samo 11 let. Uložil je čuda muki i jubavi i zasluženo postal prvi i najmlaji kapo. Va ovoj ćakule ćete saznat kako je malčić stal rame uz rame sakemu zvončaru i velen kapoton, i z ponoson se predstavil sen maškaranen juden govoreć tako celemu svetu da se maškare i svoj kraj štimaju od mićeh nog.
Ki je Sandi?
Sandi je kapo od mićeh zvončari. Napol je Marčejac, a napol Škrjevčan. Spoj istoka i zapada. Ima 12 let i hodi va 6. razred svetomatejske školi. O Puste je faca va škole, a potla tega, sakidajni, veseli školan.
Voliš zvončari? Zač?
Zvonćari su neč ča valda čovek nasleđuje rojenjen. Aš ja san va Talije rojen.Tamo san nekuliko i živel. Roditelji su delali i skrbeli, a ja san skroze mislel kada ćemo poć h none Marčejan.Tako j'to nekuliko duralo, ma i mame i tate falelo je more, naš kraj, domaći judi, pak i maškare. Si smo se veselo vrnuli tamo kamo i pripadamo. I tako san z četire leta prvi put šal va zvončari. Pasano leto se j' govorilo da bi mići zvončari rabili imet kapota. Niki se ni otel tega ćapat, pak san ja z čuda straha, sramežjivo rekal da bin proval. I san proval. I bome mi se je zapijažalo. Sad san zvončarski kapo.
Poslušaju te mići zvončari? A veli?
Poslušaju, poslušaju. Oni ki su malo stareji i razumeju, se me poslušaju. Oni mići, ki su još malo po dečju, ne daju vavek. Onda mi pomore sablja. Š njun se vavek da reda storit. Veli me zvončari zajedin poslušaju. Oni imaju rišpeta i store kako god rečen. Leh iman malo problema z muzikun. Skroze mi dešpetaju i zafrkavaju me, pak me i razjade. Ma njin se nisan pustil. Kad još malo narasten, stavit ću ja i njih na red!
Ča te pijaža va zvončareh?
Najveć da ti dani ne moran poć va školu! Volin hludit okolo, pohajat po našen kraje, obać sa sela za keh čuda mojeh prijatelji ni ne zna. A tako je lepo naše Halubje, škoda da ga saki z koraki ne pasa. A volin i malice lovit, š njimi se pošalit i malo poofirat. Štiman san ča san kapo, aš to ti priđe kot nekakova titula. Nekako ja ćutin da moran nastavit zvončarsku tradiciju moje familije. Tata mi je bil zvončar kad su komać osnovali Podmladak. Sada već ni. Pak mu rečemo da je mažoretkinja. Aš čuva moje dve sestrice i mora volet ono ča i one vole. Pranono Romano i nono Branko su bili pravi zvončarini. Volin naslišat kako su oni živeli zvončarske užanci va svojo vreme. Nono Branko mi je povedal da je nekada bilo manje zvončari i da jih je lih osan šlo od Marčeji. Štiman san ča je maškara pranonota Romanota va Zagrebe va muzeje i predstavlja naši Halubajski zvončari od nekada, a njegova slika z 1939. leta visi i va zavičajnoj zbirke pul šmriki.No, pa kad su si prej mene bili zvončari, moran i ja nastavit tradiciju.
Imaš li neki posebno smešan događaj ili neki ki te ne veseli?
Vavek je smešno i veselo aš je naše celo druženje jena vela zafrkancija i smeh. I to je ono najlepče va zvončareh. Ma san nekad i jadan, san. Znaš zač? Aš mićen ne daju muziku. Pa kad gremo sami, bez veleh, pohajamo onako na suho, ča baš i ni lepo. Muzika malo zdigne, se je veseleje kad se hodi z muzikun. A kad smo si skupa, onda muzikanti gredu spred mićeh, pak se moraju vrnjat spred veleh. Zato pozivjen mladi muzikanti da pridu sost mićen zvončaron i siguro će se lepo zabavit.
Ča ti prijatelji reču?
Najveć mojeh prijatelji su zvončari. Skupa pohajamo i delamo nemotarije i lepo se družimo. Oni me poslušaju i štimani su ča san njih kapo.
A oni va škole?
A sakakoveh je tamo. Stranjski me ne razumiju. Još bi mi se ki put i narugali. Ma ja njin rečen ono ča njin gre. Ča ću njin ja, kad njin koreni nisu obavijeni oko halubajskega kamika.
A profesori uglavnom odobravaju zvončarske užanci i hvala njin ča mi ki put malo progledaju kroz prsti.
Je lagje malice lovit kad si kapo?
Kot da je. One va škole me spićuju ča delan, kuda hodin, ča mi se događa. Ove naše marčejske malice me najlepče gjedaju, z manun ćakulaju, a kad san va uniforme, onda se okolo mane obleću. A mane ni krivo!
Je ti žal ča je finil pust?
Je. Jako. Volin pusni štajon i celo leto se za njega parićujen. Vavek se dogajaju nekakove vesele, lepe stvari i va njimi rabi uživat!
Ča biš poručil Halubjanon?
Zahvalil bin sen onen ki nas vavek lepo dočekaju. I neka vavek čuvaju svoje užanci, a zvončari će sako leto obahajat njihe šterni. I neka van Pust dura celo leto aš kletu je kratak, ma će bit sigurno jako sladak! Budite veseli, šušurasti i vavek mladi, aš vas voli vaš Sandi.
